Glavne osobine bušenja dubokih rupa
Obrada dubokih rupa: dubinsko bušenje rupa (odnos Kong Shena i otvora> 5) zauzima veoma važnu poziciju u oblasti mehaničke obrade, čineći više od 40% količine obrade rupa. Sa napredovanjem nauke i tehnologije, stalno se pojavljuju novi tipovi dubokih rupa sa visokom čvrstoćom, visokom tvrdoćom i visokom vrednošću, a zahtevi dubine obrade, preciznosti obrade i efikasnosti obrade stalno se poboljšavaju, što čini dubinsku obradu postati ključni proces i teška tačka obrade. Tradicionalna metoda obrade zahvaljujući rigidnosti procesnog sistema, problemu rezanja i hlađenja i podmazivanja. Sve je teže ispuniti ili čak ne ispuniti zahteve preciznosti, efikasnosti i materijala u mašinskoj obradi. Prema tome, obrada sa dubokim rupom zahteva podršku od specifične tehnologije bušenja.
Metod bušenja sa dubokim rupom može usvojiti različite metode instaliranja alatnih mašina: radni komad se rotira, alat je kretanje feed-a, radni predmet se ne pomera, alat se rotira kao kretanje feed-a, radni predmet se okreće i alat se okreće unazad. Specifičan način se određuje prema karakteristikama predmeta i rupu u kojoj se obrađuje.
Obično se koriste dve vrste alata za bušenje sa dubokim rupama: bušilica za bušenje i bušilica sa jednim bubama BTA.
Glavne karakteristike bušenja dubokih rupa u bušenju dubokim rupama numeričke kontrole su:
Visoka stopa skidanja materijala; u normalnim uslovima obrade, bušenje dubokih rupa kroz prolaz, bez poluvremena noža; mogu se dobiti preciznost veličine otvora blende, ravnost, površinska hrapavost i različiti oblici dubokih otvora, kao što su krstaste rupe, slepe rupe i uspravne rupe, i visoka konzistencija kvaliteta obrade. Kod bušenja dubokih rupa, cijeli proces bušenja ima veoma visoke zahteve za alate za sečenje, alatne mašine i srodnu opremu.
Obrada dubokih rupa je u zatvorenom ili polu zatvorenom stanju, tako da se stanje rezanja alata ne može direktno posmatrati. Trenutno, samo putem iskustva, možemo li da procijenimo da li je proces sječenja normalan slanjem zvukova, gledajući sečenje, posmatrajući izgled opterećenja alatnih mašina, manometra, vibracije na dodir i tako dalje.
Toplinu za sečenje nije lako proširiti. U opštem procesu rezanja, 80% vreće za rezanje oduzima čip, a bušenje dubokih rupa je svega 40%. Alat za rezanje zauzima veliki deo toplote za sečenje, difuzija je kasno, toplota se lako može pregrijati, a temperatura sečiva je do 600 stepeni. Dubinska bušilica numeričke kontrole mora imati obavezan i efikasan metod hlađenja.
Čip nije lako protjerati. Zbog duboke rupe, traka za rezanje je duga, pa je lako izazvati blokadu i prouzrokovati lomljenje bitova. Prema tome, dužinu i oblik čipova treba kontrolisati i izvršiti obavezno uklanjanje čipa.
Sistem numeričke kontrole dubinske bušotine ima lošu rigidnost. Zbog ograničenja veličine rupa, dužina rupe je veća, bušilica je tanka i dugačka, a krutost je loša. Lako je izazvati vibracije i bušenje je lako odstupiti. Prema tome, orijentacija podrške je veoma važna. Ovo je više vidljivo u mašinskom alatu.